PA­RIZ – Nje­mač­ka je po­sta­vi­la ul­ti­ma­tum Tur­skoj da za de­set da­na bit­no sma­nji pri­liv iz­bje­gli­ca pre­ko Egej­skog mo­ra u Evro­pu, pi­še fran­cu­ski list „Fi­ga­ro”.
Ka­ko na­vo­de, to je „kraj igre” jer ina­če pri­je­ti ras­pad evrop­skog si­ste­ma i na­sta­ja­nje „ne­ke dru­ga­či­je Evrop­ske uni­je”. To u osvr­ti­ma na­vo­de i dru­gi ko­men­ta­to­ri u evrop­skim me­di­ji­ma, kao i di­plo­ma­te u Sa­vje­tu mi­ni­sta­ra EU u Bri­se­lu, ko­ji mi­sle da će, u pro­tiv­nom, do­ći do op­šteg za­tva­ra­nja gra­ni­ca u Evro­pi, uklju­ču­ju­ći Grč­ku me­đu pre­ma Tur­skoj.
Ta­ko­đe, to je i su­šti­na za­htje­va na za­sje­da­nju mi­ni­sta­ra unu­tra­šnjih po­slo­va Evrop­ske uni­je da se do su­sre­ta še­fo­va dr­ža­va ili vla­da EU i tur­skog pre­mi­je­ra Ah­me­ta Da­vu­to­glua 7. mar­ta vi­di na dje­lu da je Tur­ska pre­sta­la da do­pu­šta da ban­de or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la neo­me­ta­no kri­jum­ča­re mi­gran­te u Evro­pu.
Ne­ki od ko­men­ta­to­ra i di­plo­ma­ta u EU iz­ra­ža­va­ju sum­nje da će čel­ni­ci vla­sti u An­ka­ri pri­sta­ti i bi­ti u sta­nju da za­i­sta za­u­sta­ve na­ra­sta­ju­ću na­va­lu imi­gra­na­ta pre­ko tur­sko-grč­ke gra­ni­ce, što nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel od pro­šle je­se­ni ne­u­spje­šno po­ku­ša­va da iz­dej­stvu­je od tur­skog pred­sjed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na.
Er­do­gan, po ocje­ni evrop­skih ko­men­ta­to­ra, pa i di­plo­ma­ta u Bri­se­lu, vo­di dvo­ja­ku i ne­kad ci­lje­vi­ma i in­te­re­si­ma Evro­pe su­prot­sta­vlje­nu po­li­ti­ku i stra­te­gi­ju u Si­ri­ji i oko pi­ta­nja imi­gra­na­ta.
Pre­ma iz­vo­ri­ma EU, kao jed­na od tra­že­nih „opi­plji­vih i ja­snih mje­ra” zah­ti­je­va se da Grč­ka, na osno­vu ugo­vo­ra o re­ad­mi­si­ji, tra­jek­ti­ma poč­ne da vra­ća imi­gran­te bez pra­va na azil na­zad na tur­ske oba­le, što bi mo­ra­la da pri­hva­ti i An­ka­ra.
Ko­men­ta­to­ri, uklju­ču­ju­ći ne­ke nje­mač­ke me­di­je, „ul­ti­ma­tum Tur­skoj” su pre­po­zna­li u jav­nim po­ru­ka­ma, kao i pro­cu­re­loj raz­mje­ni mi­šlje­nja nje­mač­kog mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va To­ma­sa de Me­zi­je­ra s ko­le­ga­ma na za­sje­da­nju u Bri­se­lu, ko­ji je re­kao da Ber­lin od An­ka­re zah­ti­je­va da ko­nač­no od­mah poč­ne da spro­vo­di ak­ci­o­ni plan EU–Tur­ska o bit­nom sma­nji­va­nju do­la­ska imi­gra­na­ta u Evro­pu, za šta je Tur­skoj odo­bre­no i tri mi­li­jar­de eura nov­ca evrop­skih po­re­skih ob­ve­zni­ka.
Broj imi­gra­na­ta ko­ji s tur­ske oba­le pre­la­ze na grč­ka ostr­va po­no­vo je na­ra­stao na 20 hi­lja­da ne­djelj­no. Ve­li­ke ne­do­u­mi­ce da bi do 7. mar­ta ne­što bit­ni­je mo­glo za­i­sta da se do­go­di ogle­da­ju se ne sa­mo u za­jed­nič­kim mje­ra­ma Austri­je, Sr­bi­je i dru­gih za­pad­no­bal­kan­skih dr­ža­va, što su ne­ki ko­men­ta­to­ri već pro­gla­si­li kao „no­vu austro-ugar­sku ko­a­li­ci­ju”, već i od­lu­ci Ma­đar­ske da sa­zo­ve re­fe­ren­dum o pi­ta­nju iz­bje­gli­ca, kao i Bu­gar­ske da po­ša­lje tru­pe na gra­ni­ce pre­ma Tur­skoj i Grč­koj.
Po­li­cij­ska agen­ci­ja EU Evro­pol je iz­ni­je­la po­ra­ža­va­ju­će po­dat­ke da kri­jum­ča­ri iz­bje­gli­ca iz Tur­ske i sa sje­ve­ra Afri­ke u Evro­pu go­di­šnje obr­ću iz­me­đu tri i po i če­ti­ri mi­li­jar­de eura. Pa­ri­ski dnev­nik „Fi­ga­ro” pre­no­si ana­li­zu ugled­nog fran­cu­skog isto­ri­ča­ra Pje­ra Ver­me­re­na, spe­ci­ja­li­ste za Sre­do­ze­mlje, sje­ver­nu Afri­ku i ta­la­se imi­gra­ci­je, ko­ji ka­že da je ne­mo­gu­će re­ći šta Evro­pu oče­ku­je u ovoj go­di­ni, bu­du­ći da „mi­li­o­ni li­ca če­ka­ju na vra­ti­ma Evro­pe, a nji­hov even­tu­al­ni ula­zak dik­ti­ra­ju pre­vas­hod­no po­li­tič­ki uslo­vi”.
Auto­ri­ta­r­ni re­ži­mi su u sta­nju da kon­tro­li­šu svo­je gra­ni­ce, a ono što se do­ga­đa u Tur­skoj zbi­va se uz bla­go­slov vla­sti, sma­tra Ver­me­ren. Fran­cu­ski ana­li­ti­čar do­da­je da „ako bi Tur­ci pro­mi­je­ni­li stav, imi­gra­ci­ja bi sta­la, ali je to i dje­lo ma­fi­ja i po­li­tič­kih na­o­ru­ža­nih for­ma­ci­ja – ita­li­jan­ske, tur­ske i bal­kan­skih ma­fi­ja, kao li­bij­skih dži­ha­di­stič­kih gru­pa, ko­je se ne­iz­mjer­no bo­ga­te na tr­go­vi­ni lju­di­ma”.(RTRS)


Ugro­že­na pra­va

ŽE­NE­VA – Vi­so­ki ko­me­sar UN za ljud­ska pra­va, Ze­id Rad al Hu­se­in iz­ra­zio je za­bri­nu­tost u ve­zi sa bez­bjed­no­snim mje­ra­ma ko­je su usvo­ji­li čel­ni­ci po­li­ci­ja pet evrop­skih ze­ma­lja, ocje­nju­ju­ći da one već ne­ga­tiv­no uti­ču na ljud­ska pra­va iz­bje­gli­ca i mi­gran­ta u ju­žnoj i cen­tral­noj Evro­pi, kao i da to do­dat­no ote­ža­va već iz­u­zet­no te­šku si­tu­a­ci­ju u Grč­koj.
„Po­sled­nji iz­vje­šta­ji iz­no­se po­dat­ke o lan­cu de­por­ta­ci­ja ko­ji se sa­da re­a­li­zu­je ši­rom ru­te na Bal­ka­nu pre­ma Grč­koj, što uklju­ču­je i Austri­ju, Slo­ve­ni­ju, Hr­vat­sku, Sr­bi­ju i Biv­šu Ju­go­slo­ven­sku Re­pu­bli­ku Ma­ke­do­ni­ju”, na­veo je ko­me­sar u sa­op­šte­nju.
„Uoči usva­ja­nja ovih mje­ra to­kom pro­te­kle ne­dje­lje, op­ho­đe­nje pre­ma iz­bje­gli­ca­ma i mi­gran­ti­ma ko­ji su pro­la­zi­li kroz od­re­đe­ne ze­mlje na­iz­gled se pro­mi­je­ni­lo, uz ozbilj­ne ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je po nji­ho­va ljud­ska pra­va”, iz­ja­vio je Ze­id.
On je za­tra­žio od pet ze­ma­lja ko­je su pot­pi­sa­le pro­šlo­ne­djelj­ni spo­ra­zum (Austri­ja, Hr­vat­ska, Ma­ke­do­ni­ja, Sr­bi­ja i Slo­ve­ni­ja) da „po­no­vo pa­žlji­vo re­gu­li­šu pri­stup nji­ho­vih po­li­cij­skih sna­ga i da ga u pot­pu­no­sti uskla­de sa me­đu­na­rod­nim pra­vom”.
Ze­id ka­že da je sto­ti­ne Av­ga­ni­sta­na­ca, pre­ma iz­vje­šta­ji­ma, osta­vlje­no „na cje­di­lu u bi­jed­nim uslo­vi­ma” du­že od pet da­na na gra­ni­ci iz­me­đu Ma­ke­do­ni­je i Sr­bi­je, a da je mno­gim dru­gim Av­ga­ni­stan­ci­ma one­mo­gu­ćen ula­zak u Ma­ke­do­ni­ju i Grč­ku, na­iz­gled sa­mo na osno­vu nji­ho­ve na­ci­o­nal­no­sti”.


Sed­mi mart po­sled­nja šan­sa

Nje­mač­ki mi­ni­star po­li­ci­je De Me­zi­jer je na mi­ni­star­skom za­si­je­da­nju u Bri­se­lu iz­nio stav da Br­lin „do 7. mar­ta ho­će da vi­di bit­no sma­nje­nje do­la­ska iz­bje­gli­ca pre­ko tur­sko-grč­ke gra­ni­ce” i da će „ako do to­ga ne do­đe, bi­ti nu­žno pred­u­zi­ma­nje do­dat­nih evrop­skih mje­ra”.
To­mas de Me­zi­jer dao je po­sled­nju šan­su za­jed­nič­koj evrop­skoj po­li­ti­ci po pi­ta­nju iz­bje­glič­ke kri­ze, a kao rok 7. mart, ili će po nje­mu usli­je­di­ti al­ter­na­tiv­ne mje­re.
On ni­je po­drob­ni­je iz­nio šta će bi­ti taj „sce­na­rio ka­ta­stro­fa”, ka­ko su oci­je­ni­le di­plo­ma­te u Bri­se­lu, ko­ji mi­sle da Ber­lin on­da ne­će ima­ti kud, već da dra­stič­no ogra­ni­či broj ula­za­ka iz­bje­gli­ca na svo­ju te­ri­to­ri­ju, s tim da o to­me oba­vi­je­sti i dru­ge čla­ni­ce u EU, ko­je bi ne­sum­nji­vo po­vu­kle slič­ne po­te­ze. To bi bio kraj šen­gen­skog pro­sto­ra bez gra­ni­ca, bar pri­vre­me­no, a ci­je­li šen­gen­ski si­stem bi po­tom mo­rao bi­ti pre­u­stro­jen, ima­ju­ći u vi­du i po­tre­be da se gra­ni­ce EU mno­go bo­lje nad­zi­ru i zbog ni­ma­lo sma­nje­ne opa­sno­sti od islam­skog, dži­had te­ro­ri­zma, či­ji su or­ga­ni­za­to­ri u ža­ri­štu u Si­ri­ji, a ne­ki po­či­ni­o­ci kr­va­vih aten­ta­ta u Pa­ri­zu su u Evro­pu do­šli skri­ve­ni u ta­la­su iz­bje­gli­ca.
De Me­zi­jer je od svog grč­kog ko­le­ge Ja­ni­sa Mu­za­la­sa za­tra­žio da Grč­ka ko­nač­no zah­ti­je­va od An­ka­re da pri­mje­nju­je pot­pi­sa­ni spo­ra­zum o re­ad­mi­si­ji, pri­hva­ta­nju imi­gra­na­ta ko­ji s tur­ske te­ri­to­ri­je ile­gal­no i bez pra­va na azil do­đu na grč­ke, da­kle i oba­le EU. Bri­tan­ska mi­ni­star­ka Te­re­za Mej je ci­je­lu si­tu­a­ci­ju ova­ko sa­že­la: „Kod iz­bje­gli­ca ko­nač­no tre­ba slo­mi­ti iz­vje­snost da, po­što se ukr­ca­ju na plo­vi­la u Egej­skom mo­ru, ku­pu­ju i kar­tu za put u Nje­mač­ku”.


„Ne­sta­lo” 130.000 iz­bje­gli­ca

BER­LIN – Oko 13 od­sto iz­bje­gli­ca ko­ji se re­gi­stru­ju na­kon ula­ska u Nje­mač­ku ni­ka­da ne stig­nu u pri­hvat­ne cen­tre u ko­je ih vla­sti po­ša­lju, pi­še „Zi­doj­če caj­tung” po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke nje­mač­kog Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va.
„Od 1,1 mi­li­o­na tra­ži­la­ca azi­la, ko­li­ko ih je pro­šle go­di­ne re­gi­stro­va­no na­kon do­la­ska u Nje­mač­ku, 130.000 njih ni­ka­da ni­je sti­glo do smje­šta­ja u ko­je su po­sla­ti”, sa­op­šti­lo je Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, pre­no­si HI­NA.
Kao mo­gu­ći raz­log za „ne­sta­nak” ve­li­kog bro­ja iz­bje­gli­ca mi­ni­star­stvo na­vo­di mo­guć­nost da su ove oso­be na­sta­vi­le pu­to­va­nje u ne­ku dru­gu ze­mlju ili su „uro­ni­le u ile­gal­nost”.
Di­rek­tor Sa­ve­zne kan­ce­la­ri­je za mi­gra­ci­je Frank Jir­gen Vaj­se re­kao je ka­ko do­dat­ni pro­blem pred­sta­vlja ve­li­ki broj oso­ba ko­ji­ma je od­bi­jen za­htjev za azil, ali ko­ji još uvi­jek iz raz­li­či­tih raz­lo­ga bo­ra­ve u Nje­mač­koj.
„Od 1,2 mi­li­o­na iz­bje­gli­ca ko­li­ko ih je od 2013. do 2015. sti­glo u Nje­mač­ku, 660.000 su do­bi­li bo­ra­vi­šnu do­zvo­lu, a od to­ga je 460.000 rad­no spo­sob­no. Njih 540.000 mo­ra da na­pu­sti Nje­mač­ku, ali njih 220.000 tre­nut­no uži­va sta­tus za­šti­te od pro­tje­ri­va­nja zbog opa­sno­sti u do­mo­vi­ni”, re­kao je Vaj­se.
On je kri­ti­ko­vao či­nje­ni­cu da je ovoj gru­pi one­mo­gu­ćen pri­stup tr­ži­štu ra­da i obra­zo­va­nja.
Nje­mač­ka vla­da pre­ma in­ter­nim pro­cje­na­ma ra­ču­na s ukup­nim bro­jem od 3,6 mi­li­o­na iz­bje­gli­ca do kra­ja ove de­ce­ni­je.